Usnula sam da razgovaram sa Bogom
"Dakle,ti bi htela razgovarati samnom?"rece Bog
"Ako imas vremena."rekoh
Bog se nasmesi.
"Moje vreme je vecnost.Sta si me htela pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Sto im je detinjstvo dosadno.Zure da odrastu,a potom bi zeleli ponovo biti djeca.Sto trose zdravlje da bi stekli novac,pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.Sto sa poteskocama razmisljaju o buducnosti,zaboravljaju sadasnjost.Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.Sto zive kao da nikad nece umreti,a onda umiru kao da nikad nisu ziveli."
Bog me primi za ruku.Ostadosmo na tren u tisini.
Tada upitah:
"Kao roditelj ,koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?"
Osmehujuci se Bog odgovori:
"Da nauce da nikog ne mogu prisiliti da ih voli.Mogu samo voleti.Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju,nego ko su u svom zivotu.Da nauce kako nije dobro uporedjivati se sa drugima.Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,nego onaj kome najmanje treba.Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice,a potom su potrebne godine da se izleci.Da nauce oprastati."  

Pojmovi: BOG

Bookmark: